Uvodna sekcija (sedmični format)

  • Berze i finansijska tržišta - III godina - FPS

    Profesor: doc. dr Vladimir Živanović

    Prijem studenata: utorak, kabinet 50, 17.30 - 18.30 

    E-mail: vzivanovic@megatrend.edu.rs


    Web conference (Skype): live:.cid.d591f2de250b82e1

    Skype name: Dr Vladimir Zivanovic


    Web conference (Zoom): https://zoom.us/j/6069405110

    Zoom name: Dr Vladimir Zivanovic


  • Uvod u osnovne pojmove

    Ovo uvodno poglavlje ima za cilj da se, na bazi više korišćenih izvora, pruži prikaz osnovnih pojmova, instrumenata i institucija, relevantnih za izučavanje oblasti finansjskih tržišta, sa primarnim ciljem da se čitalac uvede u ovu kompleksnu materiju. S obzirom da, kao i u mnogo čemu u ekonomiji i finansijama, nema apsolutne saglasnosti medju autorima i izvorima, razlike koje će se pojaviti u interpretacijama i značenjima, treba u tom kontekstu i sagledavati. Sa tog aspekta, ovaj deo izlaganja nije ni terminološki, ni pojmovno ni teorijski u potpunosti konzistentan, jer se to, uglavnom, može postići samo doslednog preuzimanjem vidjenja jednog autora ili jedne manje grupe (’’škole’’) autora.


  • Kamatna stopa

    Kamatna stopa predstavlja godišnju stopu prinosa na investiciju u finansijski instrument do njegovog dospeća (podrazumeva se da je u pitanju dužnički finansijski instrument, kao što je zajam ili obveznica, pošto vlasnički finansijski instrumenti, kao što su akcije nemaju dospeće) (1). Kamatna stopa može se nazvati i godišnja stopa prinosa do dospeća (yield to maturity). Kamatna stopa izražava se u procentima.


  • Finansijski derivati

    Postoje nekoliko onovnih klasifikacija finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti se mogu klasifikovati prema vrsti potraživanja koje vlasnik (holder) ima prema emitentu i to na dužničke i vlasničke finanijske instrumente

  • Nekreditni plasmani

       Najznačajniji nekreditni plasmani banaka su oni u razne hartije od vrednosti na finansijskom tržištu, koji predstavljaju finansijske investicije i predominat su vid plasmana pojedinih kategorija banaka tzv. investicionih banaka, za razliku od klasičnih kreditno-depozitnih banaka.

  • Osnovni finansijski instrumenti

                Velika grupa hartija od vrednosti, koje se pojavljuju posednjih tridesetak godina na finansijskim tržištima širom sveta, spada u kategoriju izvedenih hartija od vrednosti, tzv. derivata (derivative securities, derivatives). Nazivaju se izvedenim hartijama od vrednosti pošto se kreiraju na osnovu neke druge aktive i u njih se ubrajaju terminski ugovori-forvardi i fjučersi, kao i opcije i svopovi. Znači, finansijski derivat je finansijski instrument baziran na drugom mnogo jednostavnijem finansijskom instrumentu (1) . Vrednost finansijskog derivata zavisi (derivira) od drugog bazičnijeg instrumenta. Obično je bazni instrument neki finansijski instrument tržišta novca, obveznica ili akcija. 


  • Prvi kolokvijum

    Od ponudjenih odgovora pronadji tačan.

  • Investicioni fondovi

     

    Institucionalni investitori su u poslednjih nekoliko decenija postali važni učesnici na finansijskom tržištu, a vrednost finansijskih sredstava sa kojima raspolažu  i upravljaju sve više približava vrednosti aktive banaka u svetu. Institucionalni investitori pomažu da se obezbedi dublje i bolje funkcionisanje finansijskih tržišta, a na taj način efikasnija alokacija štednje.

    Investicioni fondovi poslednjih decenija imaju sve veći značaj u svetu za plasman slobodnih novčanih sredstava pojedinaca, domaćinstava, kompanija (preduzeće) i drugih privrednih subjekata (penzionih fondova, osiguravajućih društava, banaka itd.). Kao oblik plasmana slobodnih novčanih sredstava investicioni fondovi generalno nude srazmerno viši prinos od klasičnih bankarskih depozita, ali su, po pravilu, rizičniji plasman od depozita.


  • Banke na finansjiskim tržištima

    Finansijske institucije (financial institutions- FI), kao što su banke, kreditne zadruge, osiguravajuće kompanije, investicioni fondovi i drugi imaju osnovna funkciju u kanalisanju sredstava od onih koji imaju višak finansijskih sredstava (provajderi sredstava) onima koji imaju nedostatak finansijskih sredstava (korisnicima sredstava) (1). U tom procesu finansijske institucije su izložene brojnim rizicima i zbog tih rizika i specifične uloge finansijskih institucija  u finansijskom sistemu one imaju posebnu pažnju regulatora (države)..


  • Hedžing

    Suština finansijskog hežinga je kombinacija dve ili više finansijskih transakcija čiji su rezultati divergentni u slučaju promene nekog od kritičnih faktora na finansijskom tržištu, odnosno da se kombinuju transakcije sa finansijskim instrumentima koje različito reaguju na promene cene finansijske aktive, na primer, kamatne stope (hedžing kamatne stope), deviznog kursa (valutni hedžing), akcija, itd.   

  • Cena kapitala

    CAPM se bazira na više pretpostavki. Izmedju ostalog, CAPM pretpostavlja da je optimalan onaj portfolio u kome investitor sa averzijom prema riziku kombinuje tržišni portfolio sa nerizičnim portfoliom (uz pretpostavku da je nesistematski rizik u potpunosti diversifikovan), tako da investitor preko tržišnog portfolija održava nivo rizika konstantnim, a kombinovanjem iznosa nerizične aktive povećava ili smanjuje prinos ukupnog portfolija. Razlika izmedju očekivanog prinosa tržišnog portfolija i nerizičnog prinosa naziva se cena tržišnog rizika. Cena rizika svakog pojedinog finansijskog instrumenta u tržišnom portfoliju uslovljena je odnosom rizika tog finansijskog instrumenta (merenog njegovim beta koeficijentom) i rizika tržišnog portfolija, a može se izračunati na bazi odnosa očekivanog prinosa za svaki finansijski instrument i prinosa tržišnog portfolija.