Ovo pitanje analizira trougao država – poslodavci – radnici.
Smanjenjem poreskog opterećenja država omogućava poslodavcima manevarski prostor u kojem oni treba da se prilagode novim okolnostima i iste pokušaju da iskoriste kako bi bolje poslovali.
Ne mora uvek da njihov izbor bude povećanje broja zaposlenih ili dodatnih sati rada radi povećanja proizvodnje, a samim tim i njihove zarade. Njihov glavni cilj je zarada uz minimalne rizike, a svako povećanje broja zaposlenih donosi određene rizike. Kvalitet radne snage poslodavci znaju da cene i to je elemenat na kojem u ovom slučaju država zajedno sa poslodavcima treba da rade. Kod nas dobro poznat sistem poslodavca je da muzu državu koliko god mogu jer država nema instrumente da to ustanovi i sankcioniše, a najgore je kad se propisi u ovom slučaju ne sprovode ili budu izmanipulisani od strane poslodavaca uz pomoć pojedinaca zaposlenih u državnim institucijama.
Povećanje poreskog opterećenja opterećuje poslodavca koji kada je njegova zarada u pitanju sprovodi sve mere kako bi je ako ništa bar zadržao na istom nivou pre bilo kakvih mera ili situacija u kojima se preduzeće našlo.
U ovim uslovima samo može doći do smanjenja broja zaposlenih i dodatnih sati rada, sem u specifičnim situacijama koji se u privredi nikako ne mogu zanemariti, a to je kad neko sprovodi u praksi ideju koja je nova i pri tome donosi veliku zaradu. U zadnjem periodu to je vezano za recimo mobilnu telefoniju ili internet.
Ovde bi se najviše vezala za našu državu u kojoj je najbitnije uspostaviti zdravu klimu poslovnog prostora i mehanizme države koji su nezavisni, a služe da obezbede zakonski definisan i ekonomski zdrav poslovni prostor u našoj državi.