Forum - Šta mislite?

Narodna banka Srbije i štednja

Narodna banka Srbije i štednja

napisao/la Renata Strižak -
Broj odgovora: 0

Sa sajta NBS sam skinula ovaj članak jer mislim da posle njega nema potrebe da bilo šta kažem već da konstatujem da su preduzete mere urodile plodom. 

U susret Svetskom danu štednje – dinarska štednja isplativija od devizne

Svetski dan štednje tradicionalno se obeležava poslednjeg dana oktobra. Tim povodom, Narodna banka Srbije želi da podseti na značaj štednje građana. Depoziti fizičkih lica predstavljaju značajan izvor finansiranja banaka i doprinose stabilnosti finansijskog sistema. Sa stanovišta građana, štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju. Zbog toga je od posebnog značaja stvaranje okruženja koje će podsticati njeno prikupljanje i kontinuirani rast. S tim u vezi, Narodna banka Srbije doprinosi stvaranju povoljnog ambijenta postizanjem i očuvanjem niske inflacije i relativno stabilnog deviznog kursa, kao i jačanjem finansijske stabilnosti.

Na kraju septembra 2017. godine, devizna štednja stanovništva položena kod banaka u Republici Srbiji iznosila je 9,3 milijarde evra, što je povećanje u prvih devet meseci ove godine za 0,3 milijarde evra. Dinarska štednja stanovništva u domaćim bankama iznosila je 49,3 milijarde dinara, što je trostruko veći iznos nego krajem 2012. godine. Ovi podaci jasno ukazuju na poverenje stanovništva u domaći bankarski sistem.

Više kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju (na koju su kamatne stope bliske nuli), niska i stabilna inflacija, postignuta i očuvana relativna stabilnost dinara prema evru u proteklih pet godina, kao i povoljniji poreski tretman prihoda na dinarsku štednju (ne oporezuje se) od prihoda na štednju u devizama (koji se oporezuje po stopi od 15%) – govore u prilog većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti.

Analiza isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju oročenu na godinu dana, uz pretpostavku zanavljanja štednog uloga uvećanog za kamatu (i umanjenog za porez kod devizne štednje), ukazuje na to da je u poslednjih sedam godina bilo isplativije štedeti u dinarima. Primera radi, štediša koji je septembra 2010. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor, dobio bi u septembru 2017. godine oko 35.000 dinara (ili skoro 300 evra) više nego štediša koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.

Da je dinarska štednja isplativija od devizne štednje pokazuje i analiza isplativosti štednje u poslednjoj godini dana. Štediša koji je septembra 2016. položio 100.000 dinara na dinarsku štednju dobio bi u septembru 2017. godine gotovo 6.000 dinara više (ili oko 50 evra više) nego štediša koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju (Tabela 1).

Tabela 1: Isplativost štednje oročene na godinu dana

Vrsta štednje

Datum oročavanja

Početni ulog

Srednji kurs dinara
(na dan 30.9.2016)

Kamatna stopa u %
na god. nivou*

Datum dospeća

Srednji kurs dinara
(na dan 30.9.2017)

Ulog na kraju
perioda oročenja 

Ulog na kraju perioda oročenja 

Iznos u dinarima 

Iznos u evrima 

1.

Štednja u RSD

30.9.2016.

100.000

123,2929

3,0

30.9.2017.

119,3659

102.990

102.990

863

2.

Štednja u EUR

30.9.2016.

811

123,2929

0,5

30.9.2017.

119,3659

814

97.185

814

3.

Razlika (1-2)

5.805

49

*Prosečno ponderisana kamatna stopa na dinarske i devizne depozite oročene do jedne godine.