Tražeći odgovor na ovo pitanje i formirajući konačno mišljenje o štednji koristila sam elemente iz Vikipedije i predavanja koja sam pronašla na internet.
Štednja je čuvanje materijalnih dobara ili novca, a sprovodi se odlaganjem odnosno ograničavanjem potrošnje za određeno vreme ili čuvanje dobara od beskorisnog ili manje korisnog trošenja u odnosu na druge potrebe. Veliko ekonomsko značenje ima štednja sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Štednja može biti materijalna, novčana, individualna, kolektivna, dobrovoljna i prisilna štednja.
U makroekonomskom smislu štednja se može poistovetiti sa akumulacijom.
Domaća štednja vezana je za tri institucionalizovana sektora: domaćinstava, preduzeća i države.
Motivi koji nas navode na donošenje odluke da se štedi:
- opreznosni motiv – formirati rezerve za slučaj nepredvidivih događaja
- životni ciklus – obezbediti se unapred za buduće dane u smislu održavanja nivoa prihoda i potreba pojedinaca,
- privremena zamena – ubirati kamatu ili apresijaciju (špekulisati na berzi),
- poboljšanje – uživati u postepenom povećanju prihoda,
- nezavisnost – uživati u osećaju nezavisnosti i mogućnosti da se rade neke stvari, bez čiste ideje, ili definitivne intencije, ili posebne akcije,
- preduzetnički motiv – osigurati manevarski prostor da se realizuju poslovni projekti,
- motiv zaveštanja – zaveštati bogatstvo,
- motiv pohlepe – zadovoljiti strah od nemanja i bede,
- motiv avansa – akumulirati štednju (depozit) radi kupovine kola, kuće i drugih dobara.