Šta bi bila fiskalna ekspanzija?
Fiskalna ekspanzija je jedan od oblika fisklane politike kojom država pokušava da postigne ekonomski balans-ravnotežu između prihoda (poreza) i javnih rashoda. Ona se u načelu sprovodi kao mera u razdoblju depresije, a sastoji se od smanjenja poreza i porasta javnih rashoda.
Po Vašem mišljenju, da li je mera koju su primenili kreatori ekonomske politike imala pozitivna dejstva ili nije?
Osnovne vrste ekonomske politike su: fiskalna, monetarna, spoljnotrgovinska i politika javnog duga. Fiskalna ekspanzija kao način delovanja fiskalne politike samo je deo ekonomske politike jedne države u našem slučaju Japana.
Efikasnost fisklane politike kao elementa ekonomske politike zavisi od tačnosti predvidjanja, a tačnost predvidjanja je uslovljena:
a) izborom vremena otpočinjanja primene fiskalne politike,
b) vremenskim razmakom od uvođenja promena do ispoljavanja efekata preduzetih promena.
Moje mišljenje je da ova mera nije imala pozitivna dejstva, ali ne zbog načina delovanja ekonomskih stručnjaka Japana, već zbog ignorisanja problema koji je izazvao nepoverenje kod potrošača.
Pozitivni ili negativni efekti, objasniti zašto?
Ekonomska politika se kako sam navela sastoji od više vrsta koje su međusobno povezane. Ekonomija neke države ne zavisi samo od ekonomskih mera, već je uslovljena sa mnogim drugim neekonomskim faktorima (unutrašnje i spoljašnje politike, proizvodnih resursa, tradicionalnih običaja naroda, obrazovnih kapaciteta i raznih drugih faktora). Depresija i pad autputa koja se desila Japanu je posledica ekonomske situacije u kojoj se Japan našao 90-tih godina prošlog veka, ali inicijalna kapisla ovog problema je aktivirana ranije. To je detalj koji je trebalo prepoznati i na vreme uvesti preventivne mere, kako ne bi došli u bezizlaznu situaciju.
Fiskalna ekspanzija trebala bi da pomogne prevazilaženju depresije u kojoj se nađe određena država, odnosno da efekti budu pozitivni. Međutim u slučaju Japana ona je izazvala početne negativne efekte, koji po meni nisu nastali zbog navedenog načina sprovođenja fiskalne politike već zbog izbora vremena otpočinjanja primene. Mera je zbog izbora vremena otpočinjanja samo dodatno povećala problem i izazvala još veće nepoverenje kod potrošača i privrednih subjekata. Pozitivni efekti pokazali su se tek 2003. godine kada je Japan uspeo da počne sa normalizacijom cena nekretnina.
Narod Japana meni je prepoznatljiv kao vredan, dosledan, tradicionalan i pre svega štedljiv. Mislim da su kod preduzimanja represivnih mera pored izabranog tajminga i dužine sprovođenja mera prvo trebali detaljno analizirati sopstvene mogućnosti i odrediti kome dodeliti najveći teret kako bi se problem prevazišao.