Teorija igara

Pročitajte primer i dajte sami sličan primer s kojim se srećete u svakodnevnom životu:

"Signalizaciona igra je vrsta Bajesove igre u kojoj jr informirana stranka ("agent") poznaje njegov tip (osobine), dok neinformisana stranka ("glavni") ne poznaje tip agenta. U nekim takvim igrama, moguće je da rukovodilac zaključi tip agenta na osnovu akcija koje agent uzima (u obliku signala upućenog direktoru) u ono što je poznato kao "separativna ravnoteža".

Poseban primer signalizacione igre je model tržišta rada. Igrači su kandidat (agent) i poslodavac (glavni). Postoje dva tipa kandidata, kvalifikovanih i nekvalifikovanih. Poslodavac ne zna kakav je podnosilac zahteva, ali zna da je 90% kandidata nekvalifikovano i 10% kvalifikovano (tip "kvalifikovan" ima verovatnoću od 0,1, a tip "nekvalifikovani" ima 0,9 verovatnoću).

Mogućnosti za potez poslodavca su skup prirodnih brojeva, koji predstavljaju plate - koriste se za formiranje ugovora zasnovanog na tome koliko se produktivno očekuje od kandidata. Isplata većih zarada kvalifikovanim radnicima stvaraće veće isplate za poslodavce, a plate za nekvalifikovane radnike će imati manje izražen efekat. Isplata poslodavca određuje se tako što se u obzir uzima veština kandidata (ako podnosilac zahteva prihvati ugovor) i visina njegove plate. Od presudnog značaja je uverenje poslodavaca koliko je kvalifikovan kandidat koji tako donosi odluku o akciji, a ovo uveravanje se u velikoj meri određuje putem signala koje je poslao kandidat.

Akcioni proctor kandidata sastoji se od dve akcije: bilo da steknu visoku školu ili da se uzdrže od univerziteta. Univerzitetsko obrazovanje stoga služi kao signal, sredstvo kojim kandidat prijave može poslati poslodavcu da je on ili ona u stvari kvalifikovan. Stoga, možda je racionalno da poslodavac više voli zapošljavanje univerzitetskih diplomaca."