Uvodna sekcija (tematski format)

  • Pojam Poslovnog prava i njegovo mesto u sistemu pravnih nauka

    Osnovni cilj ovog predavanja jeste da:

    • definiše ovu granu prava
    • ukaže na mesto koje ona zauzima u pravnom sistemu države
    • napravi razliku između različitih naziva ove naučne disciplike
    • navede osnovne karakteristike ove naučne discipline. 



    Poslovno pravo je nova grana prava koja se pojavila u poslednjim decenijama dvadesetog veka. Poslovanje u savremenom okruženju zahvaljujući specifičnom skupu pravnih normi, institucija i principa kojima se regulišu poslovni odnosi koji nastaju između subjekata koji stupaju u poslovni odnos, prevazišli su okvire Trgovinskog ili Privrednog prava, kako se često ova grana prava i naziva.


  • Predmet Poslovnog prava

    Osnovni cilj ovog pradavanja jeste da:

    • definiše predmet poslovnog prava
    • odredi materiju obuhvaćenu ovom granom prava
    • ukaže na način proučavanja različitih vrsta privrednih društava
    • objasni namenu hartija od vrednosti 
    • skrene pažnju na raznovrsne vrste ugovora koji se javljaju u privredi.



    Predmet Poslovnog prava obuhvata materiju koja je složena, kompleksna i podložna brzim promenama koje su proizvod intenzivnog razvoja poslovanja. Predmet izučavanja ove naučne discipline jesu privredna društva, hartije od vrednosti i različite vrste ugovora u privredi. 


  • Izvori Poslovnog prava

    Osnovni cilj ovog predavanja jeste:

    • navesti i objasniti sve izvore prava 
    • napraviti razliku između direktinih i indirektnih izvora poslovnog prava 
    • definisati unutrašnje i međunarodne izvore prava
    • dati primat pojedinim izvorima prava u odnosu na druge proučavane izvore prava. 



    Formalni izvori Poslovnog prava mogu da budu domaći i međunarodni. Neki od najvažnijih domaćih izvora prava su: zakoni, podzakonski akti, ugovori, običaji, uzanse, sudska praksa, dok se kao međunarodni izvori najčešće pominju: međunarodne konvencije, preporuke, direktive i međunarodno običajno pravo.


  • Subjekti Poslovnog prava

    Osnovni ciljevi ovog pradavanja su da:

    • objasni sve vrste subjekata koji se javljaju u okviru ove grane prava
    • navede njihove osnovne karakteristike
    • navede njihova prava i obaveze 
    • objasni načine njihovog nastanka, menjanja i prestanka postojanja. 

         


    Subjekti Poslovnog prava su svi subjekti koji mogu da se pojave u poslovnim odnosima. To su država, pojedinci, međunarodne organizacije, privredna društva i mnogi drugi koji će biti izučavani u ovoj tematskoj jedinici. 


  • Poslovne organizacije

    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da: 

    • objasni pojam poslovne organizacije
    • objasni pojam privrednih društava
    • navede vrste privrednih društava 
    • objasni razlike između postojećih vrsta privrednih društava 
    • definiše načine njihovog osnivanja i  poslovanja.



    U svakodnevnoj komunikaciji pojam poslovne organizacije opšte je prisutan termin. On obuhavata različite pojmove koji određuju različite forme poslovih udruženja: kompanije, preduzeća, korporacije, firme, ortaluke, društva, partnerstva itd. Ono što je zajedničko svim ovih formama je da predstavljaju pravna lica, koja kao organizovani kolektivi osoba, ostvaruju dozvoljenu, legalnu delatnost, odnosno cilj kojim je pravnim poretkom priznato svojstvo subjekta prava, kao i sposobnosti da budu nosioci prava, obaveza i odgovornosti.


  • Vrste i odlike poslovnih organizacija

    Osnovni cilj ovog predavanja jeste da:

    • detaljnije objasni karakteristike poslovnih organizacija
    • navede vrste poslovnih organizacija
    • navede razlike i sličnosti između različitih vrsta poslovnih organizacija.


    Pod pojmom poslovne organizacije podrazumevamo različite vrste privrednih društava koje su poznatije kao  kompanije, preduzeća, korporacije, firme, ortaluke, društva, partnerstva i slično. Ono što je karakteristika svih ovih vrsta privrednih društava jeste da pripadaju ili društvima lica ili društvima kapitala. 


  • Ponašanje poslovnih organizacija

    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da:

    • navede zakonitosti koje vladaju na tržištu, a kojih se moraju pridržavati poslovne organizacije
    • objasni da li postoje neke sankcije za poslovne organizacije ukoliko kodekse nepostuju
    • ukaže na postojanje poslovnog etičkog kodeksa.



    Ponašanje poslovnih organizacija zavisi od načina obavljanja njihove delatnosti i načina njihovog poslovanja. Delatnost je skup aktivnosti vezanih za poslovanje, promet roba ili vršenje usluga koje jedna poslovna organizacija obavlja radi sticanja profita. Svaka poslovna organizacija, prema zakonu koji reguliše klasifikaciju delatnosti, definiše jednu ili više aktivnosti koje će obavljati. Ove aktivnosti mogu imati karakter osnovnih ili sporednih aktivnosti, gde su osnovne delatnosti obavezne pri registraciji, a dok sporedne nisu. Neke vrste delatnosti zahtevaju ispunjavanje posebnih uslova i posebna ponašanja na tržištu. 


  • Provera znanja - kolokvijum

    Student ima dva kolokvijuma kojima pristupa online putem, a radi sigurnosne provere indentiteta svakog studenta, neophodan je video poziv. U ovoj datoteci student pristupa polaganju prvog kolokvijuma. Pitanja su u obliku višestrukog izbora (multiplechoice) ili student ima mogućnost oceniti neku tvrdnju kao tačnu ili netačnu. Student može ostvariti 60 poena putem kolokvijuma (svaki kolokvijum vredi 30 poena).

  • Pravni promet intelektualne industrijske svojine

    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da:

    • definiše pojam intelektualne svojine
    • definiše pojam industrijske svojine
    • napravi razliku između intelektualne i industrijske svojine
    • naglasi važnost navedenih vrsta svojine
    • objasni način njihove upotrebe i zloupotrebe. 



    U pravnoj teoriji uobičajeno je shvatanje da se prava intelektualne svojine dele na dve velike grupe: autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu, sa jedne strane, i prava industrijske svojine sa druge strane. Prilikom poslovanja i svakodnevnim sprovođenjem svojih aktivnosti, poslovne organizacije industrijska odnosno intelektualna prava ili koriste, ili primenjuju, ili štite ili stvaraju i slično.


  • Hartije od vrednosti

    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da:

    • definiše pojam hartija od vrednosti
    • predoči sve vrste hartija od vrednosti
    • ukaže na karakteristike hartija od vrednosti
    • pokaže prednosti i nedostatke njihove primene.



    Hartije od vrednosti su pismene isprave čiji zakoniti imalac može ostvariti neko subjektivno građansko pravo označeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava označeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija uredno preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije.


  • Pojam i vrste ugovora

    Osnovni ciljevi ovog predavanja jesu da:

    • objasni pojam ugovora u privredi
    • navede bitne i nebitne elemente ugovora
    • objasni vrste ugovora u privredi
    • objasni namenu ugovora u privredi
    • pojasni način i uslove zaključivanja ugovora u privredi.


    Ugovori privrednog poslovanja ili ugovori robnog prometa su ugovori koje u obavljanju privrednih delatnosti zaključuju preduzeća i drugi subjekti poslovnog prava. Ovi ugovori se nazivaju još i ugovori u privredi, trgovački ugovori, i slično. Ugovor u opštem smislu je saglasnost izjava volja ugovornih strana kojim se želi postići određeno obligaciono dejstvo. Ugovora u teoriji i praksi razlikujemo mnogo vrsta. 


  • Berzansko poslovanje

    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da:

    • objasni svrhu nastanka berzanskog poslovanja
    • definiše pojam berze
    • navede uslove za uspešno berzansko poslovanje
    • navede prednosti i nedostatke berzanskog poslovanja. 



    Uz pomoć savremene informacione tehnologije moguće je pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim finansijskim tržištima sveta, 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji. Globalizacija i internetizacija finansijskih tržišta su zapravo proces integracije nacionalnih tržišta u jedno internacionalno finansijsko tržišta. U ovakvom ambijentu, privrednim subjektima pruža se mogućnost za brže prikupljanje slobodnih finansijskih sredstava i izvan granica svoje nacionalne privrede. 

  • Ponašanje na tržištu i zaštita potrošača


    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da:

    • objasni pojam poslovne etike
    • objasni namenu i način primene poslovne etike
    • objasni potrebu za zaštitom potrošača
    • objasni način zaštite potrošača 
    • ukaže na organizacije koje se bave zaštitom potrošača. 



    Pravila ponašanja privrednih društava na tržištu u današnjem poslovnom svetu jasno su određena i samo one organizacije koje se pridržavaju tih pravila ustaljenih na osnovu poslovne etike mogu uspešno poslovati. Sticanje poverenja klijenata, kao i zaposlenih, upravo se postiže na taj način. Pored toga, zaštita interesa potrošača sve više interesuje kako državu tako i različita nevladina udruženja, pa se sve više akcenat stavlja i na ovu oblast. 

  • Elektronsko poslovanje

    Osnovni ciljevi ovog predavanja su da:

    • definiše pojam elektronskog poslovanja
    • objasni način implementacije ove vrste poslovanja u privredna društva u RS
    • objasni prednosti i nedostatke elektronskog poslovanja.



    U poslovnom svetu top manadžment mora da vodi računa o smanjenju troskova. Stoga je najbolji način za postizanje maksimalnog učinka upravo primena elektronsog poslovanja. Primenu ovog načina poslovanja privrednim društvima nametula je razvijena informatička moć društva, kao i vremenska ograničenost obavljanja raznovrsnih transakcija. Uz elektronsko poslovanje brže se pretražuju proizvodi i usluge koje nude privredna društva, olakšana je kupovina i prodaja, omogućeno arhiviranje velike količine podataka na malim prostorima i slično.  Poslovanje privrednih društava u današnjem vremenu nemoguće je zamisliti bez primene elektronskog poslovanja.


  • Provera znanja - kolokvijum

    Student ima dva kolokvijuma kojima pristupa online putem, a radi sigurnosne provere indentiteta svakog studenta, neophodan je video poziv. U ovoj datoteci student pristupa polaganju drugog kolokvijuma. Pitanja su u obliku višestrukog izbora (multiplechoice) ili student ima mogućnost oceniti neku tvrdnju kao tačnu ili netačnu. Student može ostvariti 60 poena putem kolokvijuma (svaki kolokvijum vredi 30 poena).