Uvodna sekcija (tematski format)
Tema 1. UVOD U MAKROEKONOMIJU
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) koji je predmet makroekonomske analize,
2) šta predstavljaju naučne metode makroekonomske analize,
3) šta je proces apstraktnog mišljenja,
4) konkretizaciju kao proces koji apstraktno mišljenje približava stvarnosti,
5) način posmatranja i odvajanja bitnog od nebitnog,
6) način definisanja makroekonomskog modela i odabiranja varijabli modela.
Makroekonomija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem ponašanja i kretanja nacionalne privrede. Predmet njenog izučavanja je struktura zakonitih veza i odnosa između ukupnih ekonomskih veličina, kao što su, na primer, obim nacionalne proizvodnje, ukupna potrošnja, nezaposlenost, inflacija
Tema 2. PROIZVODNE MOGUĆNOSTI
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta predstavljaju sredstva za rad, predmeti rada i radna snaga,
2) potencijalni proizvod,
3) proizvodni potencijal jednog društva i kako se prikazuje,
4) kako pojedinac ili privredni subjekt može znati koliko može potrošiti, a koliko investirati,
5) šta predstavlja stvarni proizvod,
6) šta predstavlja bruto domaći proizvod,
7 ) šta predstavlja bruto nacionalni proizvod,
8) kružno kretanje ukupnog dohotka,
9 ) šta se podrazumeva pod nominalnim, a šta pod relanim BNP,
10) kakav može biti privredni ciklus i kakva su ekonomska kretanja u Republici Srbiji
Svaka ekonomija raspolaže proizvodnim činiocima: sredstvima za rad, prirodnim izvorima i radnom snagom. Svaki od ovih činioca ima veliki uticaj na količinu proizvedenih dobara i usluga, odnosnona proizvodne mogućnosti jedne zemlje
Tema 3. NEZAPOSLENOST
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta se podrazumeva pod prirodnom nezaposlenosti i koji su njeni oblici,
2) način računanja stope nezaposlenosti,
3) šta je ciklična nezaposlenost, a šta puna zaposlenost,
4) šta predstavlja Okunov zakon,
5) i prikaže stanje nezaposlenosti u Republici Srbiji
Na samom početku izlaganja objašnjeno da je radna snaga jedan od najvažnijih privrednih činilaca od kojih zavisi privredna aktivnost jedne zemlje. Deo stanovništva jedne zemlje koji je sposoban i voljan da radi čini njenu radnu snagu. Međutim, važno je naglasiti da ne čine svi stanovnici jedne zemlje njenu radnu snagu....
Tema 4. PRVI KOLOKVIJUM
Student ima tri kolokvijuma kojima pristupa online putem, a radi sigurnosne provere indentiteta svakog studenta, neophodan je video poziv. U ovoj datoteci student pristupa polaganju prvog kolokvijuma. Pitanja su u obliku višestrukog izbora (multiple choice). Student može ostvariti 60 poena putem kolokvijuma (svaki kolokvijum vredi 20 poena).
Tema 5. INFLACIJA
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta predstavlja proces inflacije,
2) kako se obračunava stopa inflacije,
3) šta predstavlja indeks troškova života,
4) kako obuzdati inflaciju,
5) koje vrste inflacije postoje,
6) razliku između očekivane i neočekivane inflacije,
7) inflaciona kretanja u Republici Srbiji
Opšti, kontinuirani porast cena dobara i usluga na tržištu, koji se manifestuje kroz pad kupovne moći nacionalne monetarne jedinice, naziva se inflacija. Naravno, i kada je opšti nivo cena stabilan, cene nekih pojedinačnih proizvoda mogu da beleže rast. Ali, rast cena pojedinačnih proizvoda ne može se okarakterisati kao inflacija. Za pojavu inflacije je neophodno da dođe do opšteg porasta cena dobara i usluga na tržištu, to jest do većeg rasta cena jednih od eventualnog pada cena drugih dobara i usluga.
Tema 6. KONCEPT PRIVREDNE RAVNOTEŽE I: UKUPNA POTROŠNJA I STVARNI PROIZVOD
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) pretpostavke Kejnsa po pitanju ravnoteže ukupne potrošnje i stvarnog proizvoda,
2) kako se postiže privredna ravnoteža,
3) koje komponente ukupne potrošnje postoje,
4) princip multiplikatora,
5) princip akceleratora
U prvih nekoliko decenija razvoja makroekonomije, pažnju makroekonomskih teoretičara zaokupljala su pitanja koja je nametnula Velika svetka ekonomska kriza 1929-1933. i privredna depresija koja joj je sledila. Prvenstveno, radilo se o pitanju nedovoljne zaposlenosti proizvodnih činilaca i načinima njenog prevazilaženja merama državne intervencije u privredi. Dž. M. Kejns je smatrao da je uzrok nezaposlenosti proizvodnih činilaca odnosno jakih fluktuacija u privredi nedovoljna potrošnja i da tržište nije u stanju da pokrene posustalu privredu....
Tema 7. INTEGRALNO TRŽIŠTE . . . KONCEPT PRIVREDNE RAVNOTEŽE II: AGREGATNA PONUDA I AGREGATNA TRAŽNJA
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) proces inflacije tražnje i inflacije troškova,
2) šta se podrazumeva pod nacionalnim tržištem,
3) koja tržišta su integrisana pod okriljem nacionalnog tržišta,
4) kako se postiže ravnoteža na tri tržišta
5) šta predstavlja agregatna ponuda, a šta predstavlja agregatna tražnja,
6) šta predstavlja inflacioni jaz, a šta predstavlja deflacioni jaz
Do 1970-ih, u makroekonomskoj teoriji nije bilo reči o tome da i u vreme nedovoljne zaposlenosti, kada je stvarni proizvod niži od potencijalnog, može da se pojavi problem inflacije. Smatralo se da je opšti rast cena, koji se manifestuje u padu kupovne moći novca, moguć jedino u vreme pune zaposlenosti, ako stopa nezaposlenosti radne snage padne ispod uobičajene prirodne stope nezaposlenosti i ako su proizvodni kapaciteti prekomerno opterećeni. Tada, jak pritisak potrošnje izaziva inflaciju tražnje, kao opšti porast cena čiji je uzrok preterana potrošnja, odnosno tražnja. Da bi se prikazao uticaj promena agregatne ponude, agregatne tražnje i opšteg nivoa cena na nacionalnom tržištu dobara i usluga na privredna kretanja, u makroekonomiji je razvijen model agregatne ponude i agregatne tražnje (AS/AD model). Ovaj model je razvijen po analogiji sa mikroekonomskim modelom tržišne ravnoteže.
Tema 8. DRUGI KOLOKVIJUM
Student ima tri kolokvijuma kojima pristupa online putem, a radi sigurnosne provere indentiteta svakog studenta, neophodan je video poziv. U ovoj datoteci student pristupa polaganju drugog kolokvijuma. Pitanja su u obliku višestrukog izbora (multiplechoice). Student može ostvariti 60 poena putem kolokvijuma (svaki kolokvijum vredi 20 poena).
Tema 9. CILJEVI, MERE I INSTRUMENTI FISKALNE POLITIKE . . . TEORIJA FISKALNE POLITIKE
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta predstavlja fiskalna politika i koji su ciljevi ove politike,
2) svrhu Lorencove krive,
3) na koji način deluju pojedine mere fiskalne politike (ekspanzivne ili kontrakcione) na promene u strukturi privrede,
4) šta se podrazumeva pod aktivnom, a šta pod neutralnom fiskalnom politikom,
5) šta su automatski stabilizatori.
6) način borbe protiv recesije stimulisanjem agregatne tražnje putem fiskalnih mera,7) način borbe protiv inflacije obeshrabrivanjem agregatne tražnje, putem fiskalnih mera,
8) kako se upravlja budžetskim deficitom,
9) šta predstavlja Laferova kriva,
10) koje teorije o načinu vođenja fiskalne politike postoje.
Teorija fiskalne politike je jedna od osnovnih oblasti teorije makroekonomske politike koja se bavi ispitivanjem regulativne funkcije države u ostvarivanju ciljeva makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta. U praksi, fiskalnom politikom obuhvaćene su: politika javnih prihoda i politika javnih rashoda.
Tema 10. NOVAC I BANKE
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta predstavlja pojam novca,
2) put razvoja i nastanka novca,
3) koje su funkcije novca,
4) šta bi bio moderan novac, a šta kvazi novac,
4) nastanak bankarskog sistema
Prilikom razvijanja modela opšte privredne ravnoteže, do sada se polazilo od pretpostavke da je količina novca u opticaju konstantna. Da bi se model opšte privredne ravnoteže približio makroekonomskoj stvarnosti, neophodno je odbaciti ovu pretpostavku. Promene količine novca u opticaju neposredno utiču na promene opšteg nivoa cena, a posredno, u kratkom roku, i na ponašanje realnog sektora, odnosno na kretanje varijabli kao što su ukupna potrošaja, proizvodnja ili zaposlenost. Novac je bilo šta, materijalnog ili nematerijalnog oblika, što je u jednom društvu opšteprihvaćeno u zamenu za svu ostalu robu i usluge, tj. kao protivvrednost za bilo koju transakciju
Tema 11. MONETARNA POLITIKA
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) koji je glavni monetarni organ,
2) šra predstavlja monetarna politika,
3) koji su instrumenti monetarne politike,
4) način delovanja ekspanzivnih i restriktivnih mera monetarne politike,
5) tradicionalnu i moderna verziju kvantitativne teorije novca
Vođenjem monetarne politike, centralna banka pomaže održavanje makroekonomske ravnoteže. Centralna banka vodi monetarnu politiku tako što reguliše ponudu novca pomoću sledećih instrumenata: operacijama na otvorenom tržištu, stopom obaveznih minimalnih bankarskih rezervi i eskontnom stopom.
Regulisanjem ponude novca, centralna banka utiče na veličinu rezervi gotovog novca banaka, pa samim tim i na mogućnosti banaka da kreiraju novac, odnosno kredit, to jest na njihov kreditni potencijal.
Tema 12. KONCEPT PRIVREDNE RAVNOTEŽE III: INTEGRACIJA REALNOG I MONETARNOG SEKTORA
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta predstavlja realni, a šta monetarni sektor,
2) šta predstavlja IS-LM model, pa samim tim šta pokazuje IS kriva, a šta LM kriva,
3) kako se postiže ravnoteža realnog i monetarnog sektora,
4) način neutralisanja deflacionog i inflacionog jaza
Razvijanjem makroekonomskog teorijskog koncepta opšte privredne ravnoteže, prikazano je da, u kratkom roku, na veličinu i kretanje stvarnog proizvoda (Y) i realne kamatne stope na tržištu zajmovnog kapitala (R) utiču: kako promene u realnom sektoru privrede, tako i promene u monetarnom sektoru privrede. Pod realnim sektorom jedne nacionalne privrede podrazumeva se proizvodnja dobara i usluga, a pod njenim monetarnim sektorom podrazumeva se upravljanje količinom novca u opticaju
Tema 13. OČEKIVANJA, INFLACIJA I NEZAPOSLENOST PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE
Osnovni ciljevi ovog predavanja su da objasni:
1) šta predstavlja Filipsova kriva,
2) šta predstavljaju adaptivna inflaciona očekivanja,
3) šta predstavljaju racionalna inflaciona očekivanja
Razvijanjem Kejnsovog modela opšte privredne ravnoteže prikazano je da, što se ravnoteža uspostavlja bliže nivou pune zaposlenosti proizvodnih činilaca, dodatna agregatna tražnja vrši sve jači pritisak na opšti rast cena. Ova činjenica navela je predstavnike kejnsijanizma na zaključak da između stope inflacije i stope nezaposlenosti radne snage postoji inverzan odnos. Stoga, nosioci ekonomske politike mogu merama fiskalne i monetarne politike da utiču na rast zaposlenosti, samo ako plate cenu više inflacije ili da utiču na stišavanje inflacije samo ako plate cenu veće nezaposlenosti.
Tema 14. MAKROEKONOMSKO NASLEĐE: DVA ESEJA O PRIMENI MAKROEKONOMSKE POLITIKE
Osnovni cilj ovog predavanja je da predstavi dva eseja o primeni makroekonomske politike u dva ključna događaja u savremenoj ekonomskoj istoriji tržišnih privreda, koja su opredelila razvoj makroekonomije: Velika svetska ekonomska kriza i privredna depresija tridesetih, i stagflacija sedamdesetih godina
Dva eseja o primeni makroekonomske politike u dva ključna događaja u savremenoj ekonomskoj istoriji tržišnih privreda, koja su opredelila razvoj makroekonomije: Velika svetska ekonomska kriza i privredna depresija tridesetih, i stagflacija sedamdesetih godina
Tema 15. TREĆI KOLOKVIJUM
Student ima tri kolokvijuma kojima pristupa online putem, a radi sigurnosne provere indentiteta svakog studenta, neophodan je video poziv. U ovoj datoteci student pristupa polaganju drugog kolokvijuma. Pitanja su u obliku višestrukog izbora (multiplechoice). Student može ostvariti 60 poena putem kolokvijuma (svaki kolokvijum vredi 20 poena).